Na šta pomislite kada čujete reči “bolesti zavisnosti”?
Ako vam napamet padaju heroin, alkohol i kocka, u pravu ste - svi ovi poroci spadaju pod bolesti zavisnosti, ali osim njih, tu su još stotine stvari na koje se mozemo “navući”. Danas su stručnjacima i široj javnosti su dobro poznati pojmovi kao zavisnost od seksa, hrane, posla, interneta, video igara...
Sve ove stvari utiču na stanje naše svesti i tela i čine da se osećamo dobro. Ko se još nije obradovao čokoladi posle ručka ili dobro urađenom projektu na poslu?
Kada se radi o opasnim supstancama kao što je heroin, to znaju i vrapci na grani - ne treba ga uzimati i tačka. Ali većina drugih, manje opasnih stvari od kojih možemo biti zavisni nam pružaju neko zadovoljstvo. Posto je jasno je da je bilo kakva zavisnost loša stvar, postavlja se pitanje:
Šta je to sto cini neku naviku zavisnošću?
Da li smo alkoholičari ako popijemo pivo, pa čak i dva ili tri kada izađemo sa društvom petkom uveče? Da li smo radoholici ako nam ne smeta da ostajemo na poslu više od predviđenog radnog vremena?
Odgovor na ova pitanja leži u umerenosti.
Da li imamo meru u tome što radimo?
Ako volimo alkohol, da li ga konzumiramo u tolikoj meri da to šteti našem zdravlju i socijalnom zivotu? Da li se opijamo do beznađa? Da li dovodimo sebe ili druge u opasnost svojim ponašanjem? Da li trošimo velike količine novca na piće?
Ako je odgovor da, znači da postoji problem sa alkoholom - alkoholizam. Alkoholičar ne mora da bude polupismeni siledžija koji se taba kad god popije čašicu. Profili alkoholičara variraju, a osoba može koliko-toliko funkcionisati u društvu iako ima problem. Alkoholičar može biti visoko inteligentna i obrazovana osoba, žena ili dete.
Ovo pravilo se može primeniti na sve bolesti zavisnosti:
Lepo je biti ambiciozan, ali ako nam posao postane jedina svrha postojanja, i pri tom zanemarimo prijatelje, porodicu ili partnera, imamo problem.
Igranje video igara samo po sebi nije štetno, iako bi se mnogi roditelji pobunili na ovu tvrdnju. Ipak, dokazano je da video igre, zavisno od žanra, pospešuju koordinaciju između očiju i pokreta, logičko razmišljanje, pa čak i snalažanje u socijalnom okruženju i timski rad (kod igara koje se igraju preko mreže).
Ali ako neko provodi svaki slobodan trenutak za kompjuterom ili konzolom, zanemaruje posao ili socijalni život (uživo), jasno je da pati od zavisnosti od video igara.
Ako vam napamet padaju heroin, alkohol i kocka, u pravu ste - svi ovi poroci spadaju pod bolesti zavisnosti, ali osim njih, tu su još stotine stvari na koje se mozemo “navući”. Danas su stručnjacima i široj javnosti su dobro poznati pojmovi kao zavisnost od seksa, hrane, posla, interneta, video igara...
Sve ove stvari utiču na stanje naše svesti i tela i čine da se osećamo dobro. Ko se još nije obradovao čokoladi posle ručka ili dobro urađenom projektu na poslu?
Kada se radi o opasnim supstancama kao što je heroin, to znaju i vrapci na grani - ne treba ga uzimati i tačka. Ali većina drugih, manje opasnih stvari od kojih možemo biti zavisni nam pružaju neko zadovoljstvo. Posto je jasno je da je bilo kakva zavisnost loša stvar, postavlja se pitanje:
Šta je to sto cini neku naviku zavisnošću?
Da li smo alkoholičari ako popijemo pivo, pa čak i dva ili tri kada izađemo sa društvom petkom uveče? Da li smo radoholici ako nam ne smeta da ostajemo na poslu više od predviđenog radnog vremena?
Odgovor na ova pitanja leži u umerenosti.
Da li imamo meru u tome što radimo?
Ako volimo alkohol, da li ga konzumiramo u tolikoj meri da to šteti našem zdravlju i socijalnom zivotu? Da li se opijamo do beznađa? Da li dovodimo sebe ili druge u opasnost svojim ponašanjem? Da li trošimo velike količine novca na piće?
Ako je odgovor da, znači da postoji problem sa alkoholom - alkoholizam. Alkoholičar ne mora da bude polupismeni siledžija koji se taba kad god popije čašicu. Profili alkoholičara variraju, a osoba može koliko-toliko funkcionisati u društvu iako ima problem. Alkoholičar može biti visoko inteligentna i obrazovana osoba, žena ili dete.
Ovo pravilo se može primeniti na sve bolesti zavisnosti:
Lepo je biti ambiciozan, ali ako nam posao postane jedina svrha postojanja, i pri tom zanemarimo prijatelje, porodicu ili partnera, imamo problem.
Igranje video igara samo po sebi nije štetno, iako bi se mnogi roditelji pobunili na ovu tvrdnju. Ipak, dokazano je da video igre, zavisno od žanra, pospešuju koordinaciju između očiju i pokreta, logičko razmišljanje, pa čak i snalažanje u socijalnom okruženju i timski rad (kod igara koje se igraju preko mreže).
Ali ako neko provodi svaki slobodan trenutak za kompjuterom ili konzolom, zanemaruje posao ili socijalni život (uživo), jasno je da pati od zavisnosti od video igara.
Нема коментара:
Постави коментар