Zavisnost od pasijansa na kompjuteru

Da li je zavisnost od elektronskog pasijansa realan problem u današnjem svetu? Neki ljudi na bitnim pozicijama smatraju da jeste. 2005. godine Ostin Olran, senator iz Severne Karoline, je predložio zakon koji je bio protiv ove igre. On je želeo da obriše sve igre, a pogotovu pasijans sa svih kompjutera u državnoj upotrebi. Olran je smatrao da su državni službenici provodili previše vremena besposleni, trošeći novac poreznika. Verovao je da bi se uštedeli milioni ovim povećanjem produktivnosti. 

U donekle sličnom tonu je slučaj gde je gradonačelnik Njujorka skoro otpustio zaposlenog u administraciji jer je igrao pasijans u toku radnog vremena.

Pasijans možemo naći na skoro svakom kompjuteru. Većinom vremena, pasijans je jednostavna igra koja se koristi da brže prođe vreme dok se čeka da kompjuter završi druge funkcije. Isto tako, pasijans je način da se "pobegne" od svakodnevice na kratko vreme. On pomaže da se opustimo i zabavimo, bez internet konekcije. Ali, pasijans brzo može da preraste u bolest zavisnosti koja je donekle srodna zavisnosti od kompjutera i interneta. Štaviše, mnogi od simptoma i znakova su isti. 

Evo nekih od znakove ove i kompjuterske zavisnosti uopšte:

• osećaj euforije dok se igra
• osećaj kirivice zbog igranja ali i nemogućnost da se prestane
• nije moguće kontrolisati količinu vremena koja se provodi igrajući pasijans
• laganje o količini vremena provedenom igrajući ga
• osećaj ljutnje i uznemirenosti kada neko ili nešto prekine vaše igranje
• igranje pasijansa kad ste ljuti ili tužni da bi ste pobegli od ovih neprijatnih emocija

Fizički znaci upozorenja da se radi o štetnom ponašanju se takođe mogu pojaviti:

• Karpal tunel sindrom
• hroničan bol glave i leđa
• suve oči
• zanemarivanje ishrane
• zanemarivanje lične higijene

izvor: lovetoknow.com

Lečenje bolesti zavisnosti i bezbolno skidanje sa droge se u Beogradu vrši na privatnoj ruskoj klinici Dr Vorobjev. 

Zavisnost od društvenih mreža

Lečenje bolesti zavisnosti kao narkomanija nije jednostavna stvar. A pored ove teške zavisnosti ima i lakših oblika, kao na primer novopečena zavist od društvenog umrežavanja. 

Studija online prodavnice Retrevo je pitala: Da li su društvene mreže nove cigarete? Drugim rečima, pozabavili su se zavisnošću od društvenih mreža i otkrili mnogo interesantnih činjenica. 

Retrevov "Gadžetološki izveštaj" je nezavisna studija koja ispituje ponašanje korisnika na internetu. Uzorak se sastojao od 771 osobe različitog pola, godina, prihoda i lokacije u Sjedinjenim Američkim Državama. 

Studija je otkrila da 40% korisnika ispod 35 godina pristupa društvenim mrežama iz svog auta! Čak 64%  ispitanika ispod 35 godina za vreme radnog vremena, 65% na odmoru, 34% na sastanku! 36% se uključi posle seksa. 

Ove činjenice nameću pitanja kao što je: Koliko vozača pravi prekršaje i predstavlja opasnost za sebe i druge?

Od svih mreža za društveno umrežavanje Twitter je "najopasniji". Ovo je delom zbog jednostavnosti korišćenja ovog servisa. Potrebno je malo vremena i truda da se baci pogled. 

Najveću podršku zavisnosti od društvenih mreža pružaju "pametni" mobilni telefoni (smartphones) i drugi handheld uređaji. Populacija starija od 35 godina generalno preferira laptopove i desktop kompjutere za pristupanje ovim mrežama, dok skoro polovina mlađe generacije nema nikakav problem da pristupi svom omiljenom servisu preko mobilnog telefona. 

Društvene mreže ne idu nikuda. Tu su da ostanu.

prevod sa sajta: socialmediatoday.com

Zavisnost od koka kole?

Ako u polje pretrage na Googlu unesete "Coca Cola addiction" dobićete hrpu rezultata od kojih su mnogi pitanja na forumima. Naime, u celom svetu je rasprostranjena urbana legenda da je moguće biti zavistan od Koka Kole. Ove glasine često počivaju na činjenici da je do 1929. godine u receptu Koka Kole, jedan od sastojaka bio i kokain, koji je tada bio potpuno legalan. Sa promenama regulacija i zakona, kokain je izbačen, a ostale su glasine i mitovi. 

Pa ipak, osoba koja unosi velike količine Koka Kole na dnevnoj bazi može imati blagu apstinencijalnu krizu ako prestane sa unosom. O čemu je tu reč?

Odgovor je jako jednostavan. Kao i drugi penušavi napitci koji nisu dijetalne prirode, i Koka Kola je puna kofeina i šećera koji deluju kao stimulansi na naš centralni nervni sistem. Telo se navikava na taj "dodatak" i ako mu ga odjednom oduzmemo, nastaju problemi kao umor, nervoza i pospanost. 

Centri poput privatne ruske klinike Dr Vorobjev leče pacijente od ozbiljnijih bolesti zavisnosti kao što su narkomanija, alkoholizam i kockanje.